10.02.2016

Sunce jednako život

Da li imate potrebu za sunčevom svetlošću tokom jesenjih i zimskih dana? Pomislite li, kada sunce najzad grane, kako sve izgleda lepše, živo i razigrano? A da li kažete svom detetu „Izađi napolje, malo na sunce!“?

Postoji veoma važna veza između sunčeve svetlosti i nas, ljudi. I to nije slučajno tako. Sunce je za sve na Zemlji izvor života. Dovoljno je samo da pomislimo na potpuno odsustvo sunčeve svetlosti, na večiti mrak, i šta bi to donelo, odnosno odnelo, živom svetu, pa da shvatimo da se bez sunca zaista ne može. Uostalom, zar ne volimo proleće i leto baš zbog onih divnih, sunčanih dana i nismo li pomalo i mi „tmurni“ kada su i dani takvi?

Sunčeva svetlost, na putu do Zemljine površine, prolazi kroz gusti atmosferski sloj, pa se njeno ultraljubičasto zračenje filtrira i na taj način joj se uklanjaju štetna dejstva. Svako biće, na ovaj ili onaj način, koristi sunčevu svetlost i zavisi od nje. Biljke je koriste u procesu fotosinteze- energiju Sunca pretvaraju u proste šećere, druga živa bića koriste te proste šećere u svojoj ishrani i tako dobijaju energiju potrebnu za sve životne funkcije, i tako dalje, već kako lanac ishrane nalaže.

Što se ljudi tiče, svako preterano izlaganje suncu uzrokuje raznorazne štetne posledice, naročito po kožu, ali i druge delove tela- prerano starenje kože, opekotine, sunčanica i teža oboljenja kao što je rak kože. Ovo se može izbeći umerenim i postepenim izlaganjem sunčevoj svetlosti uz korišćenje krema i ulja sa visokim zaštitnim faktorom.

1 /

Array
Array
Array
Array

Sa druge strane, sunce nas hrani svojom energijom, uništava štetne bakterije koje se nalaze na koži i svuda oko nas, pomaže u lečenju infekcija, ojačava naš imunološki sistem i blagotvorno deluje na dušu i raspoloženje. Dokazano je da izlaganje suncu pomaže kod visokog krvnog pritiska i aritmije, pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova, reguliše nivo holesterola, šećera i hormona, smanjuje upale i povećava našu izdržljivost i snagu. Sunčeva svetlost podstiče stvaranje vitamina D u organizmu, koji nam omogućava da iskoristimo kalcijum neophodan za kosti i zube- bez njega kosti bi nam bile slabe, a zubi ugroženi karijesom.

Sunce ima i sposobnost pročišćavanja vode. Običnu pijaću vodu iz slavine možete na ovaj način pročistiti od bakterija- sipate vodu u staklenu posudu, ne do vrha, poklopite je providnim poklopcem i ostavite na suncu najmanje 5 sati, a najbolje 48 sati. Pre modernih „čistača“, odnosno raznih hemikalija kojima danas dezinfikujemo sve i svašta, žene koje su se bavile npr. mlekom i pravljenjem mlečnih proizvoda su na ovaj način održavale svoj pribor čistim i bez štetnih bakterija koje bi uzrokovale trovanje i razne druge bolesti- nakon temeljnog pranja posuda i alata, sve bi ostavile napolju na suncu.

U današnje vreme, zbog smanjenja ozonskog omotača koji nas štiti od štetnog ultraljubičastog zračenja, sve je kraće to preporučeno i „sigurno“ vreme koje možemo provesti na suncu. Ali, to ne treba da nas odbije od izlaganja sunčevoj svetlosti. Najbolje je tokom zimskih dana biti napolju od 10h do 12h ujutru, a leti, uz obaveznu zaštitu u vidu šešira, lagane i komotne odeće svetlih boja i dobrog zaštitnog faktora, do 10h ujutru i od 17h popodne.

Sunce „puni“ naše prirodne „baterije“ i zato ne propustite priliku da uživate u njemu, a svaki put kada vas mrzi da izađete napolje, setite se da bi naš svet bio siv i depresivan bez ove divne svetlosti.